Анализа стања

Устав Републике Србије

Члан 13.

Република Србија штити права и интересе својих држављана у иностранству.
Република Србија развија и унапређује односе Срба који живе у иностранству са матичном државом.

Одредба Устава Републике Србије о заштити држављана и Срба у иностранству можда би могла погрешно да се протумачи уколико бисмо искључиво гледали садржај самог члана без наслова. Уколико бисмо следили ту логику испало би да Република Србија као своју обавезу заштите права и обавеза има искључиво према њеним држављанима када се нађу у иностранству, док према Србима који то нису има ”само” као обавезу да развија и унапређује односе. Међутим, то није тако, мада сасвим је јасно да је неопходно прецизирати овај члан Устава како би и сам био у сагласју са насловом. Наслов је далеко прецизнији него сама садржина норме, јер у наслову се појам заштите везује и за држављане Републике Србије у иностранству и за Србе који нису држављани Републике Србије.

Наравно, ова уставна обавеза Републике Србије је озбиљан трн у оку многима, јер која год власт да предводи Србију она има као уставну обавезу да штити права и интересе Срба ван Србије и да развија са њима посебне односе. Између осталог, пример Литија у Црној Гори је врло добар пример, јер у том случају Република Србија је све чинила како би заштитила озбиљан атак црногорских власти на културни и национални идентитет српског народа у Црној Гори, са све аспирацијама да се поништи историја оне изворне Црне Горе која је без икакве дилеме српска и која је један од стубова српске културне баштине и српског националног идентитета. Бранећи легитимне интересе епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори, а самим тим и права српског народа чији је највећи ослонац у Црној Гори за очување његовог националних и културног идентитета управо Српска Православна Црква, Република Србија је суштински вршила своју уставну обавезу. Ту се не ради о некаквом мешању у унутрашње ствари Црне Горе, јер атак на наш народ је сигнал Србији да стане у одбрану свог народа. Не бих да улазим у политичке расправе, али претходно се баш Црна Гора флагрантно умешала у унутрашње ствари Србије признајући за независну државу део наше суверене територије, што је такође једна врста напада на наш народ у целини, па и у самој Црној Гори.

Такође, Србија има посебне обавезе за заштиту нашег народа у Републици Српској, јер додатно има обавезе установљене Дејтонским споразумом, па је самим тим поред Устава наша обавеза према заштити Срба у Републици Српској додатно и ојачана. О томе да смо гаранти Дејтонског споразума излишно је трошити речи.

Више о комплетној теми заштите права и интересе држављана Републике Србије и Срба у иностранству можете чути у подкасту на ову тему.