Анализа стања

Сукоб интереса је тема о којој лаичка јавност веома често износи паушалне тврдње а тиме се ни најмање не доприноси озбиљном сагледавању ове проблематике. Додатно, ако се на све то додају неретко крајње нереални захтеви НВО сектора, онда улазимо у још озбиљну проблематику са далекосежним последицама где се креира јавно мњење да без разлога баца дрвље и камење на јавне функционере.

Велики проблем српске јавности, мада је то генерално проблем у свету, је размишљање да су сви људи на позицијама, посебно политичким, корумпирани. Добрим делом за то кривицу сносе и сами политичари, али највећим делом кривица за тако нешто лежи у апсолутно нерационалној медијској кампањи која увек добро дође за подизање тиража или гледаности. Практично, дошли смо у ситуацију да су људи почели да размишљају да је чланство у партији и долазак на неку јавну функцију огромна шанса за надреално богаћање. У пракси то заиста није тако, али реално у то нико не верује.

Шта је заправо сукоб интереса?

Најблаже речено то је сукоб приватног интереса са јавним интересом, односно сукоб приватног интереса неког лица које би требало да ступи на јавну функцију преко које се његов приватни интерес неминовно преклапа са јавним интересом којег би требало да афирмише или заступа.

Као такав, сукоб интереса је забрањен чланом 6. Устава Републике Србије, а прецизиран је чланом 41. Закона о спречавању корупције. Е, сад само прецизирање очито није ишло баш најбоље законодавцу па је дао једно прилично широко тумачење појма „Сукоб интереса“:

„Сукоб интереса је ситуација у којој јавни функционер има приватни интерес који утиче, може да утиче или изгледа да утиче на обављање јавне функције„.

Овде је споран део у коме се наводи „може да утиче или изгледа да утиче“, јер апсолутно је нелогично и нереално да неког на основу прептоставке или само зато што нам изгледа да нешто утиче на јавни интерес дођемо у ситуацију да сменимо јавног функционера. Отуда, било би пожељно да се тај део брише и да се остави искључиво прецизна норма у којој би се рекло да је сукоб интереса ситуација у којој јавни функционер има приватни интерес који утиче на обављање јавне функције.

Да бисмо уопште могли да говоримо о сукобу интереса најпре би морали да имамо представу шта се сматра под појмом јавни функционер. Тај појам дефинише Закон о спречавању корупције, али га је додатно прецизирала Народна Скупштина Републике Србије кроз аутентично тумачење и он гласи:

Јавни функционер је свако изабрано, постављено или именовано лице у органу јавне власти, осим лица која су представници приватног капитала у органу управљања привредног друштва које је орган власти

Јавни функционер има велики број обавеза којих свакако мора да се придржава. Дужан је да пријављује имовину, да обавести Агенцију за борбу против корупције ако посумња да је у конфликту интереса, да пренесе своја управљачка права у привредном друштву ако је имао… Суштински, строго гледано, јавни функционер заиста нема готово никакав простор за злоупотребе. Сасвим је друга ствар то што је питање колико смо као друштво спремни да кажњавамо корупцију и зашто имамо одређене норме у закону које остављају простор за манипулацију. Ипак, нема потребе унапред доносити закључак да је неки јавни функционер корумпиран само зато што се уопште прихватио посла да обавља неку функцију.

О свим правима и дужностима јавног функционера како би избегао сукоб интереса, као и уопште о овој проблематици, можете више да чујете у подкасту „Анализа стања“ на тему „Сукоб интереса“.