Својина је субјективно стварно право из кога произилази највиша правна и фактичка власт на ствари. Право својине је апсолутно грађанско право и титулар права својине на некој ствари има право да ствар држи, да је користи и да са њом располаже у границама одређеним законом.
Сходно чињеници да је право својине највиша правна и фактичка власт на ствари коју титулар одређене ствари има, самим тим то нам указује да нико не сме да врши повређивање у вршењу права својине титулара. Уколико се то пак догоди, титулар има право да захтева заштиту вршења права својине. Својина се може повредити одузимањем ствари од власника или сметањем вршења права својине.
Право својине може се заштити путем три тужбе које постоје још од римског права:
- Реивиндикациона тужба (actio rei vindicatio)
- Публицијанска тужба (actio publiciana)
- Негаторна тужба (actio negatoria)
Реивиндикациона тужба је тужба коју подноси власник индивидуално одређене ствари који је престао да буде њен држалац против садашњег држаоца ствари. Терет доказивања је на тужиоцу да докаже да је он заиста власник спорне ствари.
Публицијанска тужба је тужба којом квалификовани држалац ствари захтева враћање враћање ствари од држаоца код кога се налази без правног основа или по слабијем правном основу. Тужилац не мора да доказује да је власник ствари, већ само да има јачи правни основ за држање ствари.
Негаторна тужба је тужба власника ствари против сваког ко га узнемирава или омета у вршењу права својине на противправан начин.
Детаљније о заштити права својине у подкасту „Анализа стања“
Анализа стања 
Постави коментар