Пре или касније свако од нас дође у ситуацију да буде учесник у неком оставинском поступку. Наравно, ти поступци се могу завршити сасвим мирно, али неретко се током истих родбина жестоко посвађа. Отуда, увек је добро знати макар неке основне ствари везане за наслеђивање, посебно што се тиче претпоставки за наслеђивање, и њима се бавимо у овом блогу и подкасту.
Претпоставке за наслеђивање су правне чињенице на основу којих наступа наслеђивање. Оне се свакако морају остварити да би до наслеђивања уопште дошло. Њих има четири, с тим што ћемо четврту која се тиче постојања основа за позивање на наслеђе обрадити неки други пут. За сада, базирамо се на три претпоставке, а оне су:
- Смрт оставиоца
- Постојање заоставштине
- Постојање наследника
Смрт оставиоца представља битан и неиоходан услов да би дошло до наслеђивања, јер се живи не могу наслеђивати. Оставилац може бити свако и само физичко лице. Не постоји могућност да правно лице буде оставилац, те ситуација када дође до ликвидације имовинскоправних односа правног лица не спада у предмет наследног права. Тиме се баве неке друге правне области, попут трговинског права.
Веома је важно утврдити тачно време смрти оставиоца, по могућству и минут када је до смрти дошло, јер понекад временска разлика може имати крупне правне последице као у ситуацији са коморијентима. Коморијенти су лица која су се могла међусобно наслеђивати, али која су изгубила живот у истој опасности (пожар, поплава, ратна дејства…) Рецимо, ситуација када су брат и сестра страдали у пожару у кући. Једно друго су свакако могли да наслеђују у ситуацији да је неко од њих први преминуо, међутим када су страдали у истој трагичној ситуацији, онда се ствара проблем ко је раније преминуо, јер га је овај други могао да наследи. Наше законодавство је ситуацију са коморијентима решило тако што је предвидело да су сви умрли истовремено, с тим што свакако постоји дужност суда да проба да утврди тачан редослед смрти сваког од коморијената уколико је то могуће.
Врло је важна ставка и проглашења несталог лица за умрло, јер на основу решења у коме се назначава година, дан, час проглашења смрти несталог лица почињу да теку рокови по Закону о наслеђивању за отварањем наслеђа.
Постојање заоставштине. Заоставштина представља скуп подобних права и обавеза за оставиоца, односно целокупна оставиочева актива и пасива која је подобна да пређе на друга лица. Скуп активе и пасиве назива се бруто заоставштина. Разлика измеђз активе и пасиве која припада наследницима по одбитку свих обавеза назива се нето заоставштина. Постоји и тзв.обрачунска вредност заоставштине а то је збир нето вредности заоставштине и одређених поклона које је оставилац учинио за време свог живота законским наследницима и поклон учињен у последњој години живота оставиоца другим лицима која нису законски наследници.
У састав заоставштине улазе само преносива права! То су права која се могу одвојити од свог имаоца и прећи на друго лице (право својине на покретним и непокретним стварима, право стварне службености, право залоге, државина, имовинска компонентна ауторских права и права индустријске својине…). Права личне службености не могу ући у састав заоставштине, јер се она гасе моментом смрти титулара.
Што се тиче облигационих права потраживања она улазе у састав заоставштине, али постоје изузеци. Рецимо потраживање новчане накнаде неимовинске штете прелази на наследнике само ако је признато правоснажном судском пресудом или писменим споразумом.
У састав заоставштине не прелеза лична неимовинска права (право на приватност, достојанство, психички и физички интегритет…) и лична имовинска права (право личне службености, право на издржавање…). Постоје и „релативно наследива права“ као што је нпр.право потомака и брачног друга да после смрти даваоца издржавања наставе са испуњењем обавезе из уговора о доживотном издржавању.
Када се утврђује заоставштина мора се водити рачуна да све ствари и права која су се затекла код оставиоца и која су се водила на његово име можда и нису део његове заоставштине и ту се мора имати у виду издвајање из састава заоставштине по различим основама:
- Издвајање у корист оставиочевог супружника по основу брачне тековине
- Издвајање у корист социјалне помоћи коју је оставилац примао од друштва
- Издвајање у корист потомака који су привређивали са оставиоцем
- Издвајање предмета домаћинства
- Издвајање по јачем основу.
Постојање наследника. Наследник може бити свако физичко и правно лице и оно мора да дочека тренутак смрти оставиоца. Ипак овде постоје два изузетка:
- Право на наслеђе признаје се и зачетом, а још нерођеном детету под условом да се роди живо.
- Правно лице које у тренутну смрти оставиоца није било оформљено може постати тестаментарни наследник ако је у том тренутку поступак за формирање био у току и под условом да буде формирано.
Уколико није познато да ли иза оставиоца постоји наследник суд ће огласом позвати лица која полажу право на наслеђе да се пријаве суду у року од годину дана од дана објављивања огласа. Оглас се оглашава на огласној табли суда и објављује у „Службеном гласнику Републике Србије“, а по потреби и у другим средствима јавног информисања. Ако се по истеку рока од годину дана нико не јави, имовина прелази у власништво Републике Србије.
Наследник може да буде неспособан или недостојан за наслеђивање и у тим ситуацијама он неће моћи да наследи оставиоца.
О свему везано за тему претпоставки за наслеђивање чућете више у подкасту
Анализа стања 
Постави коментар