Владимир Ђукановић

 Недавно постројавање министара, ако се то тако може назвати, које је кроз пропитивања пред ТВ камерама у вези са оним шта су до сада урадили учинио нико други до сам председник државе, Александар Вучић, наишло је на бројне осуде опозиционих медија и аналитичара, као и њихових политичких гласноговорника у Скупштини или међу блокадерима по улици. Тобоже, председник се непримерено меша у надлежности које му по Уставу не припадају, понижава министре, заводи аутократију и сличне трице и кучине. Све је то трла баба лан да јој прође дан, јер грађани баш то желе. Хоће да виде резултате, посвећеност, ангажовање у решавању проблема и веома су срећни када неко ко има ауторитет и легитимитет може да удари шаком у сто и да им саспе у лице све оно што би им обичан човек коме се нису довољно посветили такође сасуо. Отуда су критике које долазе према ономе што је Вучић учинио суштински контрапродуктивне, јер наши врли блокадерски политичари очито не познају српски народ који је одувек волео да има јаког лидера на челу.

Да се разумемо, као неко ко је завршио Правни факултет, увек ћу бити на страни строгог поштовања позитивно правних прописа. Дакле, уколико Устав прописује тачно одређене надлежности председника Србије, онда сам за то да се он њих јасно држи. Међутим, нигде не пише да председник Републике не може да дође на седницу Владе, по позиву наравно самог премијера и да изнесе критике на рад саме Владе. Напротив, то на неки начин и јесте његова дужност, јер ако строго поштујемо народну вољу, онда је она неупитна када је Александар Вучић у питању. Нико у Србији нема такав легитимитет као што има он, јер је у два наврата побеђивао у првом кругу председничких избора са преко 2,3 милиона гласова. То вероватно више ником неће успети још за дуго. Дакле, да ли заиста постоји куд и камо особа са мртвом рационалности у себи која ће негирати Вучићу легитимитет да се заложи за бољи рад државне управе? Па њега су грађани бирали јер су свесни његовог ауторитета баш да би држава боље функционисала. На крају крајева, заиста мора да се зна ко коси, а ко воду носу, јер бројни функционери актуелне власти не би функцију у животу видели да није имена и презимена Александар Вучић. Уосталом, будимо искрени према себи, али у бити српског народа није анархија, већ поштовање поретка. Поредак у коме имамо јаког лидера око кога се окупља народ и који на прави начин исказује већинске народне тежње. Свакако, ми нисмо монархија, већ смо република. Међутим, били смо република и у време Броза, па су данас ови што приговарају Вучићу за гушење демократије љубили ципеле другу Титу и клањали му се до земље називајући га маршалом и доживотним председником, поштујући Броза на неки начин као Тита. За разлику од тог периода, Вучић свој легитимитет црпи из народне воље. Победио је више него убедљиво на изборима.

На крају, неки су замерили Вучићу да му је то почетак кампање за премијера. Бог их чуо, али искрено се надам да ће се Вучић у то упустити. На чело извршне власти потребан је човек јаког ауторитета и снажног легитимитета. Потребан је неко ко неће штедети министре, већ ће их терати да раде дан и ноћ. Уосталом, ко не може његов темпо да издржи, немој да се хвата у то коло. Бити министар значи баш оно на чему он инсистира, а то је да се бориш, да имаш велике циљеве и да немаш одмор. Твој посао је да радиш и да 24 часа свакодневно будеш посвећен послу и решавању проблема. Ко то не може, молим лепо, немој ни да се прихвата посла. У сваком случају, апсолутно подржавам његов строги систем и Богу хвала, мора брате мили да се зна ко коси, а ко воду носи.