Владимир Ђукановић

Баш као што сам и предпоставио, оног момента када после језиве кампање, а против Николе Селаковића је у измишљеној афери „Генералштаб“ написано до сада 1700 негативних текстова што је, сложићемо се, лудило само по себи, изађете са аргументима и коначно се чује друга страна, све бесмислице до тада изговорене падају у воду. То се заиста могло видети током првог главног претреса у коме је адвокатски тим Николе Селаковића и осталих оптужених до ногу потукао како тужиоца, коме верујем да је и самом било непријатно да заступа никад бесмисленији оптужни предлог, тако и гомилу друштвено-политичких радника који се представљају као новинари, а који за рачун тајкунских власника тих медија уз помоћ Јавног тужилаштва за организовани криминал, воде поменуту хајку.

Важно је истаћи ове чињенице у светлу жеље да се на квалитетан начин води полемика око недавно донетог сета правосудних закона, јер се у јавности уопште не говори о садржини тих аката, већ се води најпримитивнија хајка против истих и уз обиље манипулативних текстова покушава да оспори нешто што је суштински веома добро за ову државу. Уједно, сваком ко се дрзне да похвали донети сет правосудних закона ставља се ореол најгорег зликовца и према њему се води тзв.кампања изопштавања. Разлог томе лежи управо у чињеници да они који ту кампању спроводе суштински немају никакву аргументацију против донетих закона, осим што покушавају да их кроз назив „Мрдићеви закони“ омаловаже, јер Боже мој за њих је уважени колега Угљеша Мрдић оличења нечег негативног, а они су сви, дабоме, свеци. Стојим врло чврсто на становишту да је поменути сет правосудних закона одавно требало да буде донет и да би сада требало ићи корак даље, те све оно што је заиста негативно у раду наших тужилаштава, а што је сасвим јасно примећено у пракси, покушати кроз добра законска решења и да се одстрани.

Заиста, није ми јасно, коме то смета да уместо једне особе, као што је Загорка Доловац, упућивање тужилаца прелази у надлежност целокупног Високог савета тужилаштва? Зар је самовоља и диктаторски приступ Врховног јавног тужиоца, коју су баш они који данас критикују поменуте законе називали најгорим могућим епитетима, битнија од могућности да на један демократски уређен начин Високи савет тужилаштва доноси тако важне одлуке? Коме смета то да се прекине са праксом да имамо тужиоце који су више од две деценије упућени, а намерно нису изабрани, јер се на овај начин држе у шаци да морају да раде како им се нареди, зато што ће у противном Врховни јавни тужилац да их врати оданде одакле су упућени и то на значајно нижу плату? Опростите, али елиминисање овако негативних појава је одлична ствар и господин Мрдић заслужује похвале што је ово предложио, а скупштинска већина што је те законе усвојила? Наводно данас штите Јавно тужилаштво за организовани криминал, а до јуче су га на сва уста олајавали. Узгред, нико није имао намеру да угаси то тужлаштво, мада се аутор овог текста изричито залаже за његово укидање и подвођење под Више јавно тужилаштво у смислу посебног одељења. Разлози су вишеструку, а најпре је кључни разлог ефикасност, јер досадашња пракса је показала да је Јавно тужилаштво за организовани криминал као специјално тужилаштво изгубило све могуће предмете који су били од великог значаја. Пошто се увек гледа резултат, односно што би се спортски рекло семафор, њихов је до сада више него поразан. Самим тим, уместо да се отвори тема о ефикасности рада и резултатима те институције, кроз серију манипулативних текстова и прилога обмањује се јавност како власт

жели да угаси ЈТОК.

Дакле, суштина је увек у томе хоћемо ли да износимо чињенице или ћемо да се бавимо обманама. Спреман сам свуда и на сваком месту да браним ставове које заступам, али једнако тако захтевам да друга страна прихвати да постоји другачије мишљење од њиховог и да уместо хајке и харанге коју воде према неистомишљеницима, пробају да направе дијалог, односно било какву полемику. Скандалозно је да на Правном факултету у Београду, месту где је цветала демократија док сам студирао у смислу озбиљних полемичких трибина на разне теме, данас имамо трибину једноумља коју организују поједини блокадерски професори са тужиоцем Ненадићем и његовом свитом из ЈТОК-а, те уместо да студенти чују стручне ставове и да се укрсте аргументи, ми имамо најгору политичку трибину да би се што јаче пљунуло према власти. Парадокс је да судије и тужиоци, као носиоци правосудне власти, говоре о лошем стању у правосуђу, јер управо они руководе правосуђем. Дакле очито је да они сами себе критикују, јер на њих је народ оправдано љут. Отуда, борба свих нас који не желимо да прихватимо ставове лобиста са Н1 и НОВА С мора да траје. Борба која ће се водити чињеницама. Не може удружење ЦЕПРИС да говори у име свих судија и тужилаца, нити поједине колеге адвокати да говоре у име свих адвоката. Има много оних који се са таквим ставовима не слажу, а свакако не желе да допусте да им неко брани да имају право на мишљење и да га јавно заступају, јер то је једно од основних уставом загарантованих права.