Владимир Ђукановић

Сведоци сте да годинама уназад на сваком месту говорим како је један део нашег правосуђа, што судија, што тужилаца, своје деловање свео искључиво на политички активизам, те да њих посао за који су изабрани занима само у оном делу који се тиче процесуирања челних људи власти, макар и кроз вештачки креиране случајеве. Оно што је до јуче грађанима било тешко да поверују, а то је чињеница да власт, посебно Александар Вучић као неко ко је симбол садашње власти и њен предводник, нема ама баш никакав утицај на данашње правосуђе, те да је било питање момента када ће одметнути део тужилаштва ничим изазван и њега можда покушати да ухапси. Лично сам неко ко је први изнео тезу да је циљ покушаја обојене револуције који смо имали на делу управо био тај да се ухапси под лажним оптужбама председник Републике и да се тако обори власт. Када сам изнео ту тезу, а то је били крајем 2024.године, па сам је поновио и на почетку 2025.године, многи су ме сматрали за неког ко прича којешта. Но, као и за референдум о уставним променама у области правосуђа из 2022.године када сам се жестоко успротивио омогућавању да српско правосуђе буквално постане држава у држави, а на исти начин нисам био схваћен ни у сопственој страни, па ни од самог председника Републике, ево данас после готово четири године испоставило се да сам од речи до речи био све у праву, као што се испоставило као тачно и то што сам тврдио на почетку тзв.студентске побуне, а заправо покушаја насилног свргавања са власти кроз обојену револуцију, да је крајњи циљ хапшење Александра Вучића. Данас то потврђује и сам председник Републике, јер истиче да је суштина бесмислене афере „Генералштаб“ било његово хапшење и процесуирање.

Иначе, српска јавност генерално је годинама уназад била незаинтересована за ситуацију у српском правосуђу, ценивши по принципу који је остао од социјализма да увек над судијама и тужиоцима власт има монопол, те да је Вучић заправо тај који оптужује и пресуђује, а да су судије и тужиоци пуки извршиоци његових налога. Данас видимо да то не да није тако, већ је напротив. Значајан део наше судијске и тужилачке организације у потпуности се одметнуо не од власти, јер под њом суштински никада није ни био, већ генерално од државе. Истина, они су скроз независни од наше власти, али не би се баш могло рећи да су независни од неких других власти, како ових у региону, тако и од Брисела и још неких запрадних структура. Уосталом, није ли УСАИД као главна агенција америчке владе за спољну помоћ и донације, посебно земљама у развоју, дала толике силне паре америчких пореских обвезника како би реформисала наше правосуђе. Наравно, реформа је подразумевала и врбовање огромног броја судија и тужилаца, али и њихову претходну обраду од момента када су постајали судијски и тужилачки помоћници. Касније када су постали зрели и када су довољно били обрађени, бирани су врло циљано у наше основне судове и тужилаштва и брзином светлости су напредовали до виших и касније апелационих судова и тужилаштава. Данас они ведре и облаче нашим правосуђем, а изнад свега истински мрзе из дубине душе садашњу владајућу структуру, сматрајући је да њихов елитни положај у друштву та иста власт нарушава. Практично, они су постали владари из сенке, јер их нико никада није бирао на неким изборима, али као представници оне истинске дубоке државе они су управљали системом и радили су шта су хтели. Додуше, до границе док им неки амбасадор не би сугерисао да се примире.

Незадовољни грађани њиховим радом то незадовољство испољавали су као властима, односно Александру Вучићу, не схватајући да он везе нема са њиховим избором, нити има појма шта они раде и како се опходе. Да будемо до краја искрени, они су свакако нашли и своје положаје у владајућој странци, па су одређене функционере претворили у њихове лобисте, јер када је било потребно да се излобира напредовање умели су да упрегну своје фаворите који би се растрчали од једног до другог члана Високог савета судства или Државног већа тужилаца и да излобира њихов избор. Наравно, увек уз чувену реченицу- шеф је рекао да се то заврши. Оног момента када би се дограбили жељеног положаја враћали су се на фабричка подешавања и са ојачане позиције наставили би свој антирежимски политички активизам све позивајући се на њихову независност, самосталност и стручност. Стручност смо ретко кад могли да проверимо, посебно код тужилаца, јер оно у шта нису дали да јавност има увид су њихови резултати. Зато шира јавност и није упозната са стањем у нашем правосуђу, што опет повлачи да се гнев за лош рад судија и тужилаца неправедно усмеравао као самом Вучићу. Додуше, то и јесте био циљ креатора оваквог стања у нашем правосуђу. Да парадокс буде већи, имали смо небројено примера где судије и тужиоци излазе и протестују због лошег стања у правосуђу, а они су заправо ти који такво стање праве. Испада да су устајали сами против себе, но врхунском манипулацијом они су усмеравали уз помоћ тајкунских медија гнев грађана према Вучићу и властима. Дубински када би се загребало, посебно када говоримо о Јавном тужилаштву за организовани криминал, јасно би нам било да су највећи део предмета на крају, некада и после две деценије трајања, изгубили. Епилог- окривљени којима је уништен живот и који више нису ни за шта, енормне одштете које плаћа држава, односно грађани као порески обвезници и никаква одговорност самих тужилаца који су поступке водили.

Можда сет правосудних закона које је недавно Парламент усвоји, а који су колоквијално названи „Мрдићеви закони“ јер их је предложио колега народни посланик Угљеша Мрдић нису идеални, али су свакако први закони у овој области које странци нису писали и креирали. Писао их је и предложио народни посланик српског Парламента, дубоко свестан хаоса у српском правосуђу и ужасног незадовољства народа његовим (не)радом. Но, Мрдић очито није рачунао да је тиме што је учинио заправо чачнуо у осиње гнездо које је упрегло сва средства да брани своје позиције суштинског управљања државом из сенке. По први пут тим моћницима одређене моћи су одузете и немам никакву дилему да су они овај чин Мрдићу веома запамтили и да ће му се кад тад осветити. За ширу јавност је битно да их је Мрдић извео на чистину, па сада имамо врло отворени политички активизам одређених судија и тужилаца који су почели да држе говоре на политичким скуповима. Чак то раде и тужилачки сарадници. Један од њих, баш онај који је учествовао у истражним радњама против министра Николе Селаковића, недавно је одржао ватрени политички говор на политичком протесту, без обзира на чињеницу да добро зна како је тако нешто недопуштено и неспојиво са радом у тужилаштву. Човек је без трунке срамоте најавио нова хапшења државних функционера, а сви ми би сада требало да му поверујемо како је он Боже мој стручан и самосталан у раду, као и да је аполитичан, али ето, иде по протестима и држи ватрене политичке говоре. Опростите, зар заиста неко мисли да се закопчавамо на леђима? Јасно је да Јавно тужилаштво за организовани криминал, одакле иначе и долази тај тужилачки сарадник, никада није било самостално у раду, па да будем искрен до краја није било ни претерано стручно, већ су увек били параполитичка батина појединих страних амбасада које су учествовале у његовом формирању и финансирању кроз разне пројекте. Данас, када је држава по први пут одлучила да види шта се то догађа у формално њеној институцији, одједном настаје побуна и позива се на политичке протесте. Дирнуте су им позиције и значајно им је ускраћена моћ којом су харали у овој земљи, а самим тим све то исто одузето је и одређеним амбасадама. Да се разумемо, колега Мрдић је ударио свом силином на дубоку државу, а она неће седети скрштених руку да узврати. Тога би морао највише да буде свестан сам председник Вучић и баш због тога никако не би смео сада да стане, већ би морао ту битку да доведе до краја и да одметнуте правосудне институције врати народу и држави. Та битка неће бити ни мало лако, јер ће поменути одметнути делови српског правосуђа употребити уз помоћ разних амбасада и медија сав могући расположиви арсенал против власти, но сада ако се власт повуче, држава Србија ће заувек изгубити правосуђе из њеног видокруга. Отуда је ово битка за бити или небити, а нама остаје нада да ће Србија победити.