Владимир Ђукановић

Не бих да лицитирам колико ме је људи позвало када је прочитало моје писаније у прошлом броју „Експреса“ под насловом „Кад тужиоци постану политичари“. Било је заиста много позива, а понајвише од самих тужилаца. Неки упућени људи у збивања унутар наше тужилачке организације потрудили су се да ми додатно прошире видике нудећи ми конкретне примере најгорег политичког деловања појединих тужилаца. Ипак, може се рећи као поручено, дошао је снимак о коме се тако гласно ћути, а морало би да се звони на сва звона и да се нешто покрене, у коме јасно чујемо тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, несуђену српску Лауру Ковеши, Бојану Савовић, како на састанку неког пленума или збора, дели лекције из политичког активизма, односно како она као тужилац флагрантно крши закон и тиме се тако јавно хвали. Све оно што сам годинама уназад писао и говорио, па и оно што сам у свом последњем тексту за „Експрес“ написао, добило је никад јачу потврду. Чврсту као гранит. Једино што никако да добијемо и неки епилог, а епилог би морао да буде покретање како дисциплинске, тако вала и кривичне, одговорности према поменутој Савовић. Било који други тужилац да је у питању, посебно ако није јавно на блокадерској страни, био би разрешен дужности и медијски разапет у „професионалним“ Шолаковим медијима. Овде се то неће догодити, већ напротив, ти и такви „професионални“ медији ће стати у њену одбрану и указивање на њено признање како отворено крши закон прогласиће хајком режимских медија на њу, а додатно ће измислити и причу да је то све због чињенице како је она наводно требало да буде упућена ка Јавном тужилаштву за организовани криминал. Богу хвала, искрено се надамо да се такав скандал неће догодити, јер то би заиста било превише, но ништа нас више не сме да зачуди када пишемо о српском тужилаштву.

Спорни снимак на коме се тужилац Бојана Савовић хвали како крши закон је скандалозан по више основа. На страну то што је она одавно морала да буде дисциплински гоњена, јер је узимала активно учешће на политичким трибинама агентурне организације каква је „Проглас“, па и због самоиницијативних посета америчкој амбасади и фотографисања са америчким амбасадором, а да за тако нешто сигурно није имала никакву дозволу непосредног старешине, односно Вишег јавног тужиоца у Београду. Тешко је, заправо незамисливо је, да у било којој држави на свету неки тужилац самоиницијативно одлази на кафу код неког амбасадора. Но, она је тиме очито желела да пошаље поруку ко заправо стоји иза ње и њеног активизма. Ипак, овај снимак је обрнуо игрицу. Дакле, она без трунке стида говори о мрежи тужилаца, њених колега и колегиница, који се својски труде да никако не оптужују лица која су нападала полицију на демонстрацијама и чинила најгора насиља. Чак истиче као позитивно пример где је њена колегиница „испеглала“ неког полицајца да је овај одустао од кривичног гоњења према насилнику. Очито је човек схватио да тужилац није желела да процесуира насилника, да му држи страну и схватио је колико је сати. Такође, она сама истиче како не сме да даје савете како да се насилници са демонстрација бране, јер је закон у томе спречава, али да она свакако то ради у комуникацији са адвокатима тих насилника и то када се нађу у четири ока, те их кроз савете учи како да избегну кривичну одговорност. Најгори скандал је што она признаје како тачно одређеним новинарима, дабоме „професионалних“ медија, даје податке из истраге и усмерава их шта да пишу и како да се врши притисак на јавност, што је такође озбиљно кршење закона. Дакле, политички активизам код дотичне је превазишао све могуће границе која је апсолутно згазила све могуће професионалне принципе који се везују за рад тужиоца. Но, још увек нема никакве реакције, Високи савет тужилаштва се прави блесав, „професионални“ медији покушавају да је оперу кроз бесмислене текстове на њиховим порталима и још бесмисленије прилоге у информативним емисијама, а ми се питамо где је ту правда. Заправо, да ли данас има иког ко може да каже како се добар део тужилаштва није одметнуо од државе и како се није активирао у покушају спровођења обојене револуције? Није ли пример умишљене Лауре најбољи показатељ да у тужилаштву постоји озбиљан политички утицај, али владајуће странке, већ искључиво страног фактора и његових сателита који су активирани кроз лажни студентски, односно блокадерски покрет.

Но, мора се пронаћи и нешто позитивно у свему овом што је разоткривено у деловању тужиоца Бојане Савовић. Сада је свима све јасно. Посебно када говоримо о активистима псеудо правосудне организације ЦЕПРИС и њеним члановима, од судије Миодрага Мајића, па преко свих осталих, па и саме Бојане Савовић. Сви они су искључиво политички активисти и код њих не постоји никакав професионализам. Понајвише је народ киван на рад правосуђа баш због њих, јер су они као носиоци наших највиших правосудних функција уједно и одговорни за рад судства и тужилаштва. Не бих се смео заклети да нису намерно понекад учествовали у циљаном изазивању незадовољства код народа, јер народ и јесте најосетљивији када на суду доживи неправду. Тада увек криви власт, јер сматра да власт управља правосуђем, што у Србији једноставно нема везе са мозгом. Оно што је држава коначно учинила са доношењем сета правосудних закона, у јавности познатијим као „Мрдићеви закони“, управо је покушај државе да колико толико врати ред у рад правосуђа и да се овакве бесмислене појаве које је манифестовала тужилац Савовић више не понављају. Коме је до политике, нека напусти судску или тужилачку функцију, политички се активира и изађе на изборе. Такође, веома је важно да смо коначно сазнали како то тзв.професионални медији и лажни новинари Шолакових гласила долазе до података из истраге. Добили смо потврду да постоје тужиоци који им те податке достављају, а све са циљем како би се спровео медијски линч према окривљеном и да се у јавности изврши притисак и припрема терена за егзекуцију оног ког су нациљали. Скандалозно је што постоји читава мрежа тужилаца који у томе учествују. Врхунац безобразлука је признање да постоје и повлашћени адвокати са којима поменути тужиоци праве договоре како да неког окривљеног ослободе или да га уопште не гоне. Наравно, те колеге адвокати су махом такође опозициони политички активисти, против чега немам ништа против, али када бих рецимо ја радио такве ствари као они, свим силама би све учинили да ми напишу дисциплинску пријаву уз захтев да будем избрисан са списка адвоката Адвокатске коморе Београда. Као неко ко припада Адвокатској комори Београда, свакако ћу поштовати све одлуке како Адвокатске коморе Србије, тако и Адвокатске коморе Београда, чак и када се са њима лично не слажем, јер са научен да поштујем установљена правила. Одлука Коморе, каква год да је, на основу закона и статута мора да се поштује. Рецимо, ова одлука о тродневном штрајку је нешто са чим се никако не слажем, јер штрајкујемо због донетих „Мрдићевих закона“ за које сам лично гласао са обе руке, јер их сматрам добрим. Ипак, одлука је донета и дужан сам да је поштујем. Но, тужилац Бојана Савовић и њени истомишљеници у тужилаштву очито сматрају да они нису дужни закон да поштују. Елем, ми адвокати сада устајемо у заштиту тужилаца, мада не видим која су то њихова права угрожена донетим сетом закона, те зато штрајкујемо. Када су тужиоци устали у заштиту неких наших права? Да не потежем чињенице како нам баш они веома често ускраћују одређена права прописана ЗКП-ом и тако нам онемогућавају адекватну одбрану брањенику, не дају нам записнике после саслушања окривљеног и доживљавају нас као најгоре непријатеље, јер по некима од њих изгледа да би најбоље било када се би браниоци у кривичним поступцима укинули, јер њихова логика је таква да су апсолутно сви приведени свакако и криви, те да су одбрана, па и сам поступак, непотребни. Најбоље је да се све одмах реши по кратком поступку- крив си, идеш на робију. Шта има ту неки адвокати да бране и да оспоравају њихове „генијалне“ наредбе или оптужнице. Да, све то се неретко догађа, само о томе слабо ко има шта да каже. Узгред, хоћемо ли штрајковати док се овакве појаве, попут баш ове коју је учинила тужилац Савовић, не одстране из српског тужилаштва? Плашим се да нећемо, јер као што је и она сама рекла- постоји комуникација између тужилаца попут ње и појединих колега адвоката који бране ухапшене са протеста. Односно, рука руку мије, а све у интересу задатих политичких циљева, а не бољег рада наших тужилаштава. Не дај Боже када бих ја имао такве договоре са неким тужиоцем, не би ме опрали ни Сава, ни Дунав, већ бих попио све могуће пријаве овог света, био бих одстрањен из Коморе, а тај тужилац више не би могао ни да привири у тужилаштво.  

На крају, научимо већ једном, свуда у свету тужилаштво је део извршне власти. Само је код нас овај сулуди експеримент да је тужилаштво независно, увезен највећим делом из суседне Румуније, на делу. Тужилаштво је самостални орган. Код нас је изгледа оно самостално у односу на сопствену државу, али очито је да од неких других држава, тј.амбасада у Београду, није ни мало самостално.