Владимир Ђукановић

Коначно смо дочекали да падну маске. Одмах на почетку овог писанија желим да истакнем како немам намеру никог да нападам, нити да осуђујем, зато што има одређено политичко мишљење. Богу хвала, научен сам и до смрти ћу се борити за слободно изражавање мишљења. Само имам право да једнако захтевам и да се други према мени тако опходе. Конкретно, одржан је некакав „Марш за правосуђе“, а имаћемо и обуставу рада адвоката због недавно изгласаног у Парламенту сета правосудних закона, названих због подносиоца колеге народног посланика Угљеше Мрдића, „Мрдићевим законима“. Опростите, заиста немам против да на протест или тај марш, како год то назвали, може да изађе ко год жели. Немам ништа против и да колеге адвокати, којима се ти закони не допадају, слободно изаберу да не раде. Оно што ми смета је што мене, као и огроман број колега адвоката који смо присталице донетог сета закона, терају да прихватимо њихове ставове и намећу нам да идемо у обуставу рада. На све то, поједини челни људи наших адвокатских комора дају себи за право да кажу како говоре у име свих адвоката. Опростите, то није тако. Дакле, у моје име не говорите, јер ја сам гласао и апсолутно подржавам тзв.Мрдићеве законе и надам се да ће се додатно донети још неки нови закони којима ће се уредити безвлашће у правосуђу за које ћу сасвим сигурно са обе руке, баш као што сам и за „Мрдићеве законе“ гласао, гласати. Такође, судије и тужиоци који су изашли на овај протест, који је по свему био политички, а судије и тужиоци би морали да се клоне политичког активизма и учешћа на политичким протестима, не могу да дају себи за право да говоре у име свих судија и тужилаца. Све оно што су поједине судије и тужиоци, као и председник Адвокатске коморе Београда, истакли у њиховим говорима, нешто је са чим се дубоко не слажем и немам намеру да прихватим да такве ставове неко изговара у моје име. Статути адвокатских комора су такви да ако се изгласа одлука о обустави рада дужни смо сви да је поштујемо и ја ћу се свакако као неко ко је научио да поштује правила исте и држати, но лично је сматрам суманутом. Најпре, обуставу рада имамо право да изгласамо ако је у питању нешто што директно погађа наш адвокатски еснаф. Донети сет правосудних закона апсолутно не погађа ни у једном члану адвокатуру. Самим тим, не постоји ниједан разлог да ми обустављамо наш рад, а посебно немамо никакав разлог да изражавамо солидарност са тужиоцима, јер ни њих овај сет ништа не погађа. Рече једна колегиница адвокат да би требало све учинити да се „Мрдићеви закони“ лагано повуку. Напротив, моје дубоко уверење је да донети закони унапређују рад наших тужилаштава и тај став ћу бранити на сваком месту, а то што неко има личне амбиције и што је намеравао да тужилаштво користи као политичку батину за одређене револуционарне циљеве мени је драго да је овај сет донетих закона такве намере пресекао. Лично бих се на сваком месту противио да се ти закони повуку, јер по мом суду они су одлични. Нека друга власт када дође, нека их промени или стави ван снаге, али ово што је урадила садашња власт је по мени одлично. Самим тим, поменути „Марш за правосуђе“, као и изгласану адвокатску обуставу рада на три дана, ценим искључиво као политички активизам. Понашање појединих судија и тужилаца на тим политичким перформансима и скуповима је више него скандалозно, посебно њихови говори. Просто је невероватно да се то толерише и да нема реакције на грозне злоупотребе које ти људи чине. Што се нас адвоката тиче, одавно је јасно да постоји једна политичка струја у адвокатури кроз коју поједине колеге покушавају да се афирмишу за неке сопствене политичке циљеве, па без обзира што су у срединама где живе на локалним изборима добили таман толико гласова да нису ни за цензус имали, односно ни рођена фамилија за њих није гласала, као ни најближе комшије, они упорно њихове неостварене амбиције гурају кроз адвокатуру. Коначно, о томе би морало да се отворено разговара. Елем, не осећам се ни најмање дужним, а ни позваним, да трпим штету у свом послу због нечијих неостварених политичких амбиција. Понављам, немам ништа против да свако има политички став, да активно учествује у политичком животу, да дебатује у медијима, да слободно изражава политичко уверење, али веома сам противан да политичке амбиције убацује у еснаф и да се на тај начин злоупотребљавају органи адвокатских комора. Ми данас дајемо подршку тужиоцима због наводне њихове угрожености од донетих закона, мада ја ту угроженост не видим нигде, већ напротив, сматрам да су закони одлични за тужиоце. Но, без обзира на то, да ли смо се икада запитали када су то тужиоци нама у било чему пружили било какву подршку? Адвокатура би можда требало да обустави рад због понашања тужилаца према нама, јер баш у том Јавном тужилаштву за организовани криминал, за којим се сада ридају толике сузе, адвокати се осећају ужасно обесправљено. Тамо се све чини да ми као одбрана немамо готово никаква права, као ни наши брањеници, па нисам видео да је неко предлагао обуставу рада. Да не пишем о томе да у осталим тужилаштвима имамо ситуације да се тужилац понаша као судија, да нам не дају записнике са саслушања, да се свим силама труде да онемогуће одбрану да има равноправан статус у поступку… Посебно је скандалозно што још увек имамо ситуације да су судови и тужилаштва у истим зградама и да у многим предметима имамо претходне договоре судије и тужиоца како ће се одвијати ток претреса, чиме се флагрантно криши равноправност страна у поступку. Нисам видео да је неко од колега због тога предложио обуставу рада, јер ако је нешто битно за поступак то је поштовање начела равноправности страна у поступку. Нема колеге који није доживео скандалозне ситуације да пре почетка главног претреса прво уђе тужилац у судницу и иза затворених врата разговара са судијом.

Обуставу рада нисмо имали када је убијен колега Миша Огњановић, када су физички нападане поједине колеге, не бунимо се што поједине колеге буквално једва преживљавају, јер нису део корпорацијских канцеларија, те раде буквално за трошкове и да једва преживе. Све то некако је пуштено тек онако да се реч о томе не каже, али излазимо да се солидаришемо са онима који су по 20 и кусур година упућени, јер их неко намерно све до сада није изабрао, па ваљда би ми требало да заплачемо што им се сада то упућивање ускраћује и што морају да се врате тамо одакле су упућени. Изабрани иначе нису, јер док су на упућивању били су погодни за уцењивање како да раде и спроводе истраге, с обзиром да би у супротном били враћени тамо одакле су упућени на знатно нижу плату. Њима статус упућеног тужиоца није сметао све ове године и нису се бунили због тога. Ваљда им је била битна само позамашна плата у Јавном тужилаштву за организовани криминал. Солидаришемо се зато што се одузима Врховном јавном тужиоцу монопол на упућивање тужиоца и преноси се одлучивање на колективни орган какав је Високи савет тужилаштва. Извините, а шта је у томе проблем и шта ту нама адвокатима конкретно смета? Шта је лоше у томе што ће у будуће о упућивању одличивати колективни орган, а не појединац као што је то до сада била Загорка Доловац. Уосталом, ово је био један од захтева Венецијанске комисије у коју се сада толико куну критичари ових закона.

Да закључим ово писаније онако као што сам и почео. Лично сам годинама био политички активан и данас подржавам владајућу гарнитуру. Члан сам председништва владајуће странке. То је моје право и мој политички став. Но, мој политички став немам намеру да мешам у професију којом се бавим и да користим коморске органе за политички активизам. Не занима ме ко седи у коморама, ни како се ти избори за коморе одвијају и никада у животу се нећу петљати у то. Но, са друге стране, само молим да мени као приватнику нико не ремети мој посао и да ми због политичким циљева намеће бесмислене обустава рада, јер уредно плаћам порез, а да бих га платио морам претходно да зарадим. Да бих зарадио, морам да радим и не желим да ми нико ускраћује моје право на рад због приватних политичких амбиција. Као што не желим да било ко говори у моје име против донетих закона, а сасвим сам снажно уверен да нисам једини који тај став изражава. Свако ко жели да се бави политиком, молим лепо, нека изађе на изборе и нека понуди свој план и програм народу. Само немој да иступа у име адвокатуре, у име тужилаца или свих судија, већ нека то чини у сопствено име. Доста више са политизацијом правосуђа.