Владимир Ђукановић

Дестинације попут Дубаија и Абу Дабија несумњиво су нешто што свако има жељу да обиђе и да се тамо одмори. Луксуз, раскош, јахте, најмодернији хотели, центар светског пословања, место за богате који све имају и који су свакако моћни људи у сваком погледу. Многи од њих одлучују о судбинама милиона нас на кугли земаљској. Но, како је Израел заједно са САД напао Иран, а како је Иран одлучио да жестоко узврати по војним базама САД широм Блиског Истока, па и по самом Израелу, а свакако да су Уједињени Арапски Емирати постали један од циљева које је Техеран нациљао са његовим ракетама, сва та моћ и раскош Дубаија и Абу Дабија претворила се у приличну панику. Наравно, жалосно је било видети панично бежање по улицама Дубаија и евакуисање Бурж Калифе. Рат је увек велика жалост, сивило, туга и мука, а погађа све. Не штеди ни сиротињу, ни богате. Све оно што си стицао у моменту може да се претвори у прах и пепео. Сви они што су панично бежали са лежаљки плажа и базена по Дубаију нема дилеме да су имали све у животу, но само у неколико момената све то што су имали постало је помало бесмислено, јер када се затвори ваздушни простор, па нема авиона за повратак, а и када ракете насумице падају, па и по објектима најбогатијих на свету, богатство које имају практично ништа не вреди. Пишем све ово пре свега због чињенице да никада не би требало да завидимо што неко има више од нас, нити што је материјално богат, јер баш у поменутим ситуацијама показах вам да сво овоземаљско благо овог света које имате не вреди апсолутно ништа када крену велике ратне страхоте. До јуче си могао све да купиш и ниси никада размишљао да ћеш доћи у ситуацију да паднеш у најгори очај, јер данас можда дајеш све што имаш само да побегнеш од зоне ратног сукоба и да извучеш живу главу. Током силних ратова који су се одвијали у историји најбогатији су знали да дају џакове пара за џак брашна. Тиме ти заправо Господ покаже и докаже да је овоземаљско богатство прилично релативна ствар, јер данас га имаш, а сутра све може да нестане, а и да постане безвредно и бесмислено. Ставите само прст на чело и замислите се колико на свету има оних који су страховито богатство стекли најгором корупцијом, отимачином, пљачком, убиствима, диловањем дроге, генерално кроз најгори криминал. Наравно, неко је користио своје друштвене позиције, неко је то остваривао директно на пиштољ и метак, али свакако је и једно и друго криминал. Онај први је на неки начин отимао од сопственог народа, односно од сиротиње, а овај други је сматрао да је сила довољна да се у овоземаљском животу материјално обогатиш. Таман када си помислио да си постао неко и нешто, па приуштио себи да одеш на мини одмор у Дубаи, кад оно почну да ти шиште ракете поред скупог хотела у коме боравиш. Неки моћнији одлучили су да зарате и да отимају туђе територије, нафтна поља и друга природна богатства. Тада се сетиш Бога и почнеш да говориш како је све што ти се догађа неправда, молиш Бога да живу главу извучеш и сетиш се како си можда ти дошао до тог богатсва. Некако на исти начин као што то желе да учине ови моћни што покренуше рат, само што си ти то учинио на микро нивоу, јер си своју силу показивао на слабијима и сиротињи, баш као што то данас чине најмоћнији на глобалном нивоу према слабијима. Не бих да звучим као неки месијански праведник, но можда је све ово што се човечанству догађа заправо покушај враћања човечанства на фабричка подешавања. Бахатост, отимачина, пљачка, угњетавање слабијих, све је то постало нормално. Међународне норме су згажене, правила више не постоје, а сила се сматра јединим средством да се дође до циља. Тренутно влада крилатица како сила Бога не моли, али не заборавите и наставак који нам говори и да Бог силу не воли. Све ово нам и јесте један види искушења, па и Божијег допуштења, да се сагледа наша овоземаљска бахатост, после које мора да уследи враћање на фабричка подешавања, јер овакво безвлашће и живот без икаквих правила не може да опстане. Отуда, враћам се на животне погледе оних који су сматрали све да имају, а посебно на оне који су се задесили на одморима по Дубаију, у тренутку су схватили како могу да дођу ситуације када постанеш немоћан са свим богатством што си стекао. Посебно отрежњујуће то делује на оне који су отимачином дошли до тог богатства, јер сила коју некада користили над слабијима данас не помаже. Одједном, нашли су се у никад богатијем окружењу, сјају, луксузу, врхунским плажама, лудило хотелима, а око њих падају ракете и они одатле не могу да мрдну. Колико само делује срећније неки чобанин, сиромах, који чува овце и ужива у лепоти неке ливаде са својим стадом, имајући тек толико да данас може себи да приушти да нахрани породицу, али може слободно да шета далеко од ратне страхоте. Онај екстремно богат који се нашао у Дубаију дао би суво злато да се у моменту гранатирања Дубаија могао да замени са тим чобанином. Тада се стави прст на чело и запита- ко је истински богатији?

Морамо коначно у сопственим главама, а пре свега у душама и срцу, да сами рашчистомо за које вредности се боримо. За мене је идеал слободне Србије у којој могу пристојно да живим од свог рада нешто најсветије. Никог не дирам, ником не завидим, никог не нападам, не гледам у туђе двориште, али своје браним и своју слободу уживам. Видим да се многи утркују где ће на летовање. Супер је што могу себи да приуште скупе дестинације, само нека ипак се мало запитају да ли вреди доћи у искушење као ови у Дубаију. Ипак је Србија најлепша, јер је наша, има дивну природу и сјајна места за одмор. Зашто у овим тешким временима бацати новац на скупе дестинације? Зар није боље платити у нашој Србији и уживати у њеним лепотама? Бити међу својима, држати се заједно, обићи наше светиње, прелепе планине, реке, језера и удахнути тај дах слободе пуним плућима. Скромност није мана. Напротив, скромност је врлина. Какво је стање у свету и како се сукоби нижу, Златибор и Копаоник биће мила мајка сигурности у односу на Медитеран и све оне дестинације које су многи скупо плаћали да се тамо излежавају. Према томе, што народна пословица каже- берите гљивице око своје њивице.

Враћам се на почетак текста, пишући све ово под узнемирујућим утиском ужасног ратног сукоба који се надвио над Блиским Истоком. Данас је материјално богатство постало небитно. Никако да нучимо да скроман човек каква год ситуација да дође, он ће умети да се снађе, јер му је мало за срећу потребно. Онај екстремно богат када доживи бродолом не уме више никада да се опорави и живот му се претвара у пакао, јер није научио да живи срећно ако није у свили и кадифи. До краја живота баца дрвље и камење на Бога и свако му је крив за његову катастрофу, само никако да сагледа његов претходни живот и где је он можда згрешио па је доживео због тога слом. Увек смо сматрали да је онај што има вилу, Бентлија и шансу да се сунча на богатим дестинацијама, срећан човек. Нисмо умели да спознамо срећу коју нам је Бог дао, а она је у породици, скромности, на свом огњишту и вери у Господа. Срце ми је на месту када имам добар однос са комшијом, слободу да се прошетам где хоћу по својој земљи, да мирно спавам и да ми је у земљи мир. Украјина је била земља са енормним бројем екстремно материјално богатих. Сада им је то све бадава, јер свако од њих би дао целокупно материјално богатство за дан мира. Србија је данас оаза мира и то је заправо у данашњем свету наше највеће богатство. То је оно што морамо да чувамо по сваку цену, како бисмо доживели оне праве радости попут тога да нам деца одрасту у исправне људе, да заврше школу и да се образују и да се радујемо њиховим успесима. Схватимо да човечанство долази све више у фазу када ће материјално богатство све мање бити важно, а истинска срећа биће ако сачувате мир у земљи и ако сте слободни. Они што су доживели ракетирање у Дубаију имали су све, а у том моменту практично нису више имали ништа. Њихово богатство деловало је безвредно.