Владимир Ђукановић

Многи су га сматрали помало блесавим када нам је саопштавао како скупља резерве пасуља, грашка, кукуруза, брашна… Мислили смо да булазни када нам саопштава шта све купујемо од наоружања, те како нам опрема војску као да ћемо сутра да заратимо. Један део јавности, посебно онај привржен прихватању сулудих вести са тајкунских медија, називали су га дежурним паничарем, психопатом који држи народ у страху и сл. Ипак, испоставило се да је председник Србије, Александар Вучић, погодио готово у детаљ шта ће се све догађати и да то његово скупљање хране као да је храчак може да нам у неком предстојећем периоду буде спасоносно. Заправо, када поредимо његову владавину и понашање као да ће сто година владати мир, али са извесношћу да већ сутра може да се зарати, те да је баш због тога веома важно да си на опрезу и да си спреман за најтеже, са све оним периодом од 2000.до 2012.године када суштински нисмо две улице људски закрпили, а земљу смо довели до историјског минуса у привреди и преко 500 000 оних који су посао изгубили, Вучић је један од ретких истинских државника који сваки потез по сто пута мери док не пресече и не повуче га. Данас када свака земља планира како да спашава живу главу од могућег што ратног, а што економског хаоса, Вучић планира ЕКСПО, довођење фабрика, нова радна места… Овде се по први пут у ери светског хаоса не говори о рату, већ како да се рат избегне, односно како да нас то зло заобиђе. Ни са ким се нисмо завадили, са свим зараћеним странама смо супер, свако је овде добро дошао, ником санкције увели нисмо и немамо намеру у ратовима да учествујемо. Данас се најбоље види колико је Вучић далеко гледао када није пристао Русима санкције да уводи, јер Европа уколико из Персијског залива не буде више могла нафта да долази, биће принуђена да покуца Путину на врата и да га моли за кап нафте, као и гаса. Можете мислити како ће лепо Путин да их дочека и са каквим фактурама. Баш због тога је Вучићево рационални сагледавање светске кризе и хаоса који је сваким даном све већи нешто што би се могло рећи да је Бог коначно погледао Србију. По први пут Србија предњачи у нормалности, јер више је него очигледно да је готово читав свет полудео и да једини начин за решавање конфликта види у ратовима. Зато је очување и промовисање широм света Србије као оазе мира и земље у којој свако може да пронађе своју срећу, односно да овде уложи и са оплоди капитал у ери светског хаоса, нешто за шта се вреди борити, а Вучић се баш за то бори никад снажније. Све оно што је до јуче био Дубаи, што је био Абу Даби, Доха, у Европи Швајцарска, све то би могла да буде у будуће Србија. Далеко од ратних сукоба, али са великим ратним искуством из прошлости, како даље, тако и ближе, она би данас могла да буде посредник у решавању конфликта, земља у којој ће се одвијати преговори, центар за улагања, за чување капитала, за економски развој… Оно што је за њу сада најбитније је очување унутрашњег мира и опстанак рационалне власти која ће се руководити искључиво српским интересима, а српски интереси су управо оно што набојах, плус стварање снажне војске која би била одвраћајући фактор сваком ко би имао намеру да нам зацртане циљеве поквари. Дакле, не занима нас никог да нападамо, нисмо жељни ничије територије, али јесмо жељни да ратове избегнемо и да економски јачамо Србију и да економски освајамо и да се развијамо у сваком погледу. Други нека ратују ако им се ратује, али нас нека заобиђу, јер немамо намеру да се сврставамо на било чију страну, већ само на нашу српску.

Наравно, оваква позиција неће бити лака да се одржи, јер у ери хаоса свако захтева да се сврсташ на његову страну, јер се данас сви руководе принципом ”Ако ниси са мном, онда си против мене”. Нема никакве дилеме да ће нам многе светске силе, посебно оне најјаче, потпиривати разне унутрашње немире и револуције. Уосталом, сведоци смо већ годину ипо дана покушаја да се насилно руши власт. Ипак, Вучић је и ту маестрално одиграо, стрпљиво и мудро ломећи блокадерску еуфорију и пленумашко лудило, дубоко свестан да је све то увезено са стране. Имао је више од милион разлога да са свим земљама које су нам овде припремале обојену револуције у најмању руку доведе у питање будуће односе, но он је изабрао далеко паметнији пут. Са свима осмех, без обзира што зна шта су нам радили и без намере да урушава односе Србије са њима. Тако их је заправо победио, без обзира на чињеницу колико су све те земље далеко моћније и са којим све ресурсима су могле да финансирају обојену револуцију у Србији. Са обе ноге на земљи, крајње присебно што је у датим околностима било готово немогуће, успео је да без последица Србију поново попне до позиције да се њена власт ипак за све пита, посебно у региону. У правом смислу те речи, Вучић је изашао као озбиљан победник.

Без жеље да његове противнике ниподаштавам, ипак ставите прст на чело и само замислите шта би нам се догодило у тренутним околностима када би нам државу водили ликови који немају чак ни име и презиме када медијски негде наступају, а о програму и некој визији илузорно је трошити речи. Осим што један део њих жели да сврста Србију уз Брисел и да заратимо са Москвом, а овај други део у најмању руку жели да гађамо ракетама сваку европску престоницу како бисмо помогли Путину у Украјини или иранским мулама у сукобу са САД и Израелом, што би у сваком погледу коју год да опцију изаберемо Србију довело до тоталне катастрофе, ништа друго од њих чули нисмо. Уколико објективно сагледавамо већи број европских политичара који се немилице труде из ирационалних разлога да затру помисао на све руско у Европи, по цену тотално економског уништења сопствених земаља, наши блокадери су у много чему још луђи од њих и и рационалнији. По ономе што нуде, а то је најгора неизвесност, за очекивати је да од Србије не остане ни камен на камену уколико би се домогли власти. Светом је генерално завладала ера тоталне ненормалности и истини за вољу наши блокадери је помно прате и труде се да буду још луђи од многих ирационалних светских политичара. Вучић је данас симбол умерености, рационалног сагледавања политике, како унутрашње, тако и светске, те је као такав истински дар од Бога по Србију. По први пут ми немамо активно учешће у светском хаосу, Богу хвала не гине нам народ, а имамо историјску шансу да уз нормалну и рационалну политику коју водимо развијемо земљу и да будемо оаза мира и економског просперитета. Важно је имати нормалне људе на челу земље у данашњој ери апсолутне ненормалности.