Владимир Ђукановић

Слушали смо и још увек слушамо фантастичне приче о деловању израелског Мосада, које нам без дилеме указују да се ради о вероватно најбољој ој обавештајној служби која је икада постојала. Начин како се деценијама боре против Палестинаца, како убацују своје људе у све системе који су потенцијална опасност за Израел, што арапске, што унутар иранског система, како уклањају руководиоце Хамаса, Хезболаха, политичке лидере у Палестини и Ирану, равно је невероватним подвизима који се бележе као врхунски рад Мосада. У садејству са америчком ЦИА уклонили су готово комплетно војно и политичко руководство Ирана, чиме су задали одмах на почетку озбиљан ударац противнику. Но, нећемо у овом тексту хвалоспеве на рачун Мосада, јер снимани су толики филмови, што играни, што документарни, написане су толике књиге и студије, тако да би ово писаније било сувишно. Овде ћемо посветити пажњу припреми Ирана за овај рат, где по први пут видимо озбиљан искорак Исламске Републике у модерном ратовању и припреми земље за сукоб. Потези које су повукли на почетку овог сукоба, без обзира што су остали без значајног дела политичког и војног руководства, па и самог Ајатолаха, указују да је Иран у потпуности модернизовао рад његове службе и прилагодио је читав систем модерном начину ратовања и отпора, што је задало озбиљне главобоље САД и Израелу.

Осврнућу се на пропагандни део који је највећим делом базиран на Телеграм каналима којих има на десетине и путем којих готово у реалном времену се прате догађаји, а што иначе не можете да видите на мејнстрим медијима. Ирански телеграм канали преносе готово свако лансирање ракете са њихове територије ка непријатељским циљевима, занимљиво преносе готово и сваки погодак, подругљиво сваки пут коментаришу пробијање израелске куполе, чиме у великој мери убијају у појам израелско грађанство. Такође, на врло паметан начин приказују Иран као жртву ционистичке агресије, са сталним фотографијама и снимцима убијене деце, народа на трговима који тражи освету, рушењем Техерана и осталих иранских градова уз стално истицање како се руши велика персијска цивилизација од варвара. Занимљиво, већина тих канала има вишемилионско праћење, снимци и слике се преузимају и деле невероватном брзином и овај вид деловања Ирана, очито изузетно помогнут од стране иранске службе, а посебно од Иранске Револуционарне Гарде, озбиљно је подрио пропагандна настојања САД и Израела. Рецимо, ти канали су назвали коалицију САД и Израела ”Епситнова коалиција” и тај термин се раширио брзином светлости у свету.

Апсолутно је јасно да Иран није у могућности да има тако снажну логистику, посебно не војну и финансијску, као што то имају САД и Израел, али њихова служба овог пута није затајила. Врло прецизно су у суседним земљама лоцирали где одседају амерички официри, које су слабости у одбрани америчких база, па су слањем прилично јефтиних и ефикасних дронова погађали циљеве и то директно у собу неког америчког официра. Веома добро су проучили да ће ширење страха и панике у суседним арапским земљама, посебно овим у Заливу, које су у сваком погледу ослонац нашле у САД и у којима лежи озбиљан амерички капитал, изазвати озбиљан ефекат на становништво тих земаља у смислу да што пре обичан свет почне да тражи прекид непријатељстава. Најпре Емиратима, али свакако ни Катару, а ни Бахреину, ни најмање није до ратовања и да буду решетани иранским ракетама. Штете због урнисаног туризма, као и због немогућности да извезу нафту, мере се у милијардама долара, што озбиљно утиче на становништво тих земаља.

Оно што Иран није желео да препусти случају, а то је да му се у току рата појави некакав покрет отпора унутар самог система. Претходно вештачки креирању револуцију, покренуту од Мосадових агената, успели су да сузбију уз облилата хапшења, али и разбијање мреже Мосадових агената који су им вршљали по земљи. Међутим, враћајући се на горе поменуте Телеграм канале, који су посебно популарни код младих у Ирану, за разлику од недавног покушаја револуције овог, пута догађа се нешто супротно. Наиме, власти су кренуле у озбиљну кампању хомогенизације народа, без жестоког верског наратива, уз наглашавање неопходности уједињења народа против непријатеља који жели да их окупира и да им бира власт. Може се рећи да су ту припрему на озбиљан начин одрадили и у тој хомогенизацији народа остварили су озбиљне резултате. Додуше, делимичну кривицу за то сносе и истински монструозна бомбардовања тепих бомбама, која нико нормалан, па таман и да је жестоки противник иранског верског уређења и тамошњих мула, не жели да прихвати. Ван сваке памети је да се хвалиш убијањем Ајатолаха и читаве његове фамилије, све до унучета, а да очекујеш подршку за такав монструозан чин. Насупрот томе, иранска пропаганда на сваком месту приказује Ајатолаха и његову породицу као мученике, као и побијене девојчице у школи коју су америчке бомбе сравниле са земљом и усмртиле 160 ученица, што код народа ствара револт и захтеве за осветом. Свако вече тргови иранских градова су пуни народа који излази на демонстрације и даје подршку руководству у одбрани земље, али тражи и освету. Оно што је можда био циљ САД и Израела, а то је да кроз уклањање политичких руководилаца и војних команданата изазову преврат, није доживело успех. Бар на за сада, а како ствари стоје питање је да ли ће се то догодити и у будуће, јер ако се настави овакав интезитет бомбардовања и убијања револт ће само да расте. Уосталом, елиминација било ког руководиоца, па и самог Ајатолаха, осим што их је у време Рамазана учинила мученицима, није претерано оштетила ланац командовања и управљања. Одмах се пронађе нови командант или политички лидер, па и веће мула које мења Ајатолаха и систем наставља да функционише. Дакле, припрема за најгоре је одрађена и ово показује да су у самом Ирану сви били свесни шта може да им се догоди, те да нема места паници када неко од руководилаца страда, јер се одмах поставља замена и систем наставља да ради у ратним условима.

Оно што је Иран добро проучио је спречавање брзе победе САД и Израела, јер су добро проценили да како рат буде дуже трајао њихове шансе за опстанак се увећавају. Трамп нема подршку за рат у САД, али ни код већине савезника, а многи сматрају да је Америка увучена да ратује за интересе Израела, што додатно изазива негодовање широм света. Иран својом пропагандом баш то успева да наметне као тему и кроз све горе што смо набројали може се слободно констатовати да је у овај сукоб ушао далеко спремнији него раније, а може се рећи и далеко припремљенији него САД и Израел. Уосталом, то се може видети и у озбиљном одолевању које Хезболах као проиранска формација у Либану чини према израелској армији. Нема дилеме да иранска служба ту припрему није могла сама да изврши и да су очито руска и кинеска служба у тим припремама значајно помогле. Но, мимо тога, мора им се скинути капа на темељитости, озбиљном проучавању противника и његовим слабостима, као и на  приступу и начину како да се најбоље бране. То показује колико је Иран озбиљан и модеран систем, ма шта ко мислио о огромном верском утицају који у Ирану преовладава. Какав ће бити епилог овог сукоба тешко је предвидети, али већ сада се може констатовати да Иран скупо продаје своју кожу и да је спреман до краја да се бори, што ће како време буде одмицало, чак и у случају победе, бити озбиљна главобоља пре свега за САД, али и за сам Израел. Немам дилему да чак и у случају наметања неке послушне власти или директне окупације, да је Иран увелико спремио озбиљне герилске јединице које ће борбу наставити.