Владимир Ђукановић

Долазак комуниста на власт после Другог светског рата и прављење новог система базираног на идејама совјетских бољшевика о светској револуцији и победи међународног пролетаријата, подразумевао је превасходно радикалан обрачун са свим присталицама монархије, припадницима Југословенске војске у отаџбини, Српске државне страже, колебљивцима, заправо са реакционарним елементаом ког су нове комунистичке власти тада означиле као народне непријатеље. Како је својевремено некадашњи мајор ОЗНЕ Милан Трешњић сведочио, по уласку комуниста са све Црвеном армијом у Београда 20.октобра 1944.године, било је сасвим довољно да се упери прст у неког и да се на правди Бога означи као народни непријатељ, тај једноставно није имао никакве шансе да преживи. Тај сурови обрачун комуниста одвијао се суштински и најпре са српском интелигенцијом, која је у том периоду била апсолутно десеткована, као и са свештенством и монаштвом Српске Православне Цркве, која је у очима комуниста била изразито непријатељска јер је највећим делом подржавала током рата једину легалну војничку формацију, а то је била Југословенска војска у отаџбини под командом генерала Драгољуба Михаиловића. Додатно, комунисти нису прихватали Бога, јер су имали своје земаљске Богове, па су храмове заменили за партијске пленуме и конгресе на којима су изражавали верност Јосипу Брозу као Богу, док су свештенство и монаштво, посебно владике, стрељали, јахали, бријали и на сваки могући начин понижавали. Била је то њихова сурова освета за забрану коју им је краљ Александар наменио децембра 1920.године, када су уз забрану били оглашени и терористима, па је њихов илегални рад заиста био пун озбиљних опасности од хапшења и малтретирања по Главњачи. Но, са друге стране баш та забрана учврстила их је у идејама и очврсла у даљој борби за њихова антисистемска и антинационална залагања, која су се управо манифестовала кроз тотално изопштавање неистомишљеника и забране сваке полемике са њима, уз јасну намеру да се када једног дана револуција победи и они дођу на власт покрене велики талас реваншизма и затирања доташњег система. Сложићемо се, нешто слично имамо и данас, јер баш је све ово одлика радикалног дела политичког блокадерског покрета који је уназад од краја 2024.године покушао да спроведе обојену револуцију и да насилним путем дође до власти. Данас када је свима постало јасно да је револуција пропала и да су овог пута поражени, власт је одлучила да започне период одређене одговорности, баш по најави самог председника Александра Вучића који је између осталог више пута нагласио да време одговорности долази.

Отуда, смешно данас звуче кукумавкања „храбрих“ револуционара када добију сузпензију у неком од јавних предузећа или отказ у неком органу државне управе. Нејасно је зашто се буне ако се држава одлучила да неке од њих смени са руководећих места. Другарице и другови револуционари, изгубили сте, а последице пораза после пропалог покушаја ваше револуције управо је ово што власт данас проводи. Нема разлога да се љутите, јер баш сте ви током тог сулудог револуционарног заноса наговештавали да ћете пржити, динстати, пећи, да ћете лустрирати ћације, забранити им рад у јавном сектору и појављивање у јавном животу, омаловажали сте неистомишљенике, понижавали, бацали клетве и према породицама неистомишљеника и претили сте њиховим породицама, спаљивали сте страначке просторије, позивали на преврат и изнад свега- залагали сте за тотално изопштавање (млади данас кажу „кенселовање“) сваког ко није на вашој страни. Нисте чак желели да прихватите ни неутралан став, називајући неутралне, баш онако као што су то комунисти то чинили после рата, колебљивцима. Дакле, да резимирамо, ви бисте заправо да сте дошли на власт онако како сте замислили заправо спроводили најгору могућу тортуру над неистомишљеницима, а данас када вас неко позива на одговорност за свињарије које сте чинили ви то зовете реваншизмом. Неће бити да је тако. Вас нико није забрањивао, нико вас није прогонио, нико вас није проглашавао терористима (мада по основу оног што сте чинили током револуционарног заноса можда се о томе могло и размислити), имали сте сву слободу овог света коју сте хтели, оног ког сте називали диктатором баш тај вас је пустио да радите шта год сте хтели руководећи се оном паметном максимом Милоша Обреновића по Светоандрејској скупштини- „Пусти да се народ истутњи“. Сада када сте се истутњили, када се напумпани балон увелико испумпао, време је да се погледамо у очи и да видимо шта ко има да каже. Људски и рационално. На све гадости које сте чинили, вама је пружена рука помирења, што верујем да нико на кугли земаљској не би учинио. Но, на одговорност мора да се позове. То лепо значи да ако си наставник у основној школи, а изводио си децу на улицу са све крвавим шакама да блокирају саобраћај и то без сагласности њихових родитеља, не можеш више да радиш у школи. Молим лепо, то је одговорност. Исто важи за васпитачицу, јер сетимо се како су неке васпитачице спремале дечије приредбе у вртићима са све крвавим шакама. Тако нешто је недозвољено и молим лепо, сносиш одговорност. Полицајац који је активно учествовао у помоћи блокадерима да крше закон, не може више да ради у полицији или бар не на месту где је до сада био. Мора да сноси одговорност. Професор у средњој школи ако је позивао на опструкцију наставног процеса, мимо закона позивао да се блокира школа и улица поред школе, ако је пласирао ђацима његове политичке идеје, молим лепо не може више да буде професор у средњој школи. Сви они који су запослени у органима управе, државним и јавним предузећима, а који су блокирали рад институција које ми као грађани плаћамо, морају да сносе одговорност. Ако ћемо искрено, поштено је да сами инсистирају да ту одговорност сносе, јер они су се између јавног интереса и њиховог политичког активизма, определили да им је политички активизам битнији. Пошто су изгубили, нема љутиш, мора да се сноси одговорност. Веома је занимљиво баш то да ову обојену револуцију није подизао приватни сектор, већ они којима је ова власт највећим делом дала запослење у државном сектору, добре плате и солидан живот. То јесте истински социолошки феномен и верујем да ће неко ко планира да докторира на социологији управо изабрати ову тему за докторску дисертацију, јер заиста је запањујуће да они којима је ова власт дала све први устану тако радикално и острашћено против ње.

Честа је примедба да се сада у државни сектор доводе само лојалисти према власти. Да будемо искрени, то је нетачно, но аутору ових редова смета што је то нетачно. Ко се на млеко опече, тај дува и у хладан јогурт. Управо због чињенице да се сваком излазило у сусрет и помагало да се запосли негде у јавном сектору, власт је доживела да је баш такви умало сруше. Што би у будуће ризиковала да јој се понови сценарио. Више ништа нема да се препусти случају, па молим лепо. Сасвим је нормално да после оваквих турбуленција и изазова власт пооштри критеријум кога ће примати у јавни и државни сектор, те да свакако оног ко је њен радикални противник неће примити. Нормално је да ће на руководећа места, посебно она од огромне важности за функционисање система, доводити проверене и лојалне људе. Морамо да схватимо да је иза нас остао озбиљан покушај рушења читавог система и жеља да се створи некакав систем у коме би се пленумима давала сва власт под плаштом некакве директне демократије. Практично, то би значило да свако ко не мисли као пленум не би могао да опстане, односно био би изопштен из свега и могао би само да вегетира у животу као биљка. Богу хвала да таква ненормална замисао није успела, те да потомци оних који су хрупили на власт 1945.године нису успели да се домогну дизгина као њихове деде и прадеде. Вероватно поносни на њихово затирање српског бића, историје, традиције, цркве, нешто слично би и они спроводили. Уосталом, сами можете да видите свакодневне нападе на Патријарха, српску историју, сталне захтеве да се Срби прогласе за геноцидан народ, нападе на српску економију, привреду… Нова бољшевизација Срба није овог пута успела, но зато се мора сама власт да измени изнутра, да се реорганизација доведе квалитетно до краја и да се напросто очисти од оних који су изнутра желели да је уруше. Процес је почео, време одговорности за сваког долази и ту нема никаквог реваншизма, јер они који су желели насилну смену власти свуда су заговарали реваншизам и изопштавање ћација, са посебним освртом да су ћаци нижа раса. Баш као што су то нацисти гледали на Јевреје или Словене. Пошто у томе нису успели, нормална и пристојна Србија такве сумануте идеје мора да у корену сасече.