Анализа стања

Нисам био свестан колико ће текст ”Зар и ти сине Бруте” изазвати пажње, но догађаји који су после објављивања тог текста уследили, а могло би се рећи да је на делу прави земљотрес, никако се не смирују. Напротив, Брут се препознао и сада је у озбиљној паници. Свестан свих недела које је починио, Брут тражи начин да се свети што је проваљен, али и да се без последица извуче. Но, тешко то иде, већ га сви лагано избегавају, код дојучерашњих сабораца, а посебно код главнокомандујућег, његова појава изазива озбиљно гађење. Његову њушку сада чланство посматра као преварантску, а њега више нико не гледа као човека, већ као битангу. Тешко му је, јер је суштински развлашћен и нема много ресурса да би могао да изведе неки маневар како би спашавао сопствену кожу, без обзира што још увек седи као фикус у министарској фотељи. Рачуна да му је она последња шанса да спаси задњицу. Прави Брут је успео да уклони великог Цезара. Овај се уживео у улогу Брута, но уместо Цезара урушио је себе. Ваља се сада лагано вратити на период пре него што те је политички отац ископао из неког буџака и направио од тебе нешто што никада ниси ни по једном параметру заслужио да будеш. Уместо хвала за сва времена да му кажеш, желео си да будеш оцеубица, јер си умислио да си великан и много способан. Упркос чињеници да си био на тако значајним државним положајима, ипак је јасно да за свог мандата ништа ниси научио, јер претходна знања су ти свакако била оскудна с обзиром да ти образовање није била јача страна. Зато се испољио твој карактер када си био нико и ништа, односно када су те сви знали као малог поквареног локалног привредника који је имао нереалне амбиције и био очито спреман да због њих гази преко сваког. У неком моменту упала ти је кашика у мед, попео си се скоро до неслућених висина, но од себе ниси могао да побегнеш. Када си дошао незаслужено скоро до врха помислио си да можда можеш и сам врх да заузмеш, али ту се умешао Господ, твоје преварне и завереничке радње су разоткривене и сада се враћаш на почетак, а можда и ниже од тога. Пад је ужасно болан и припреми се за те болове.

После свега, пратећи шта се са Брутом збива, понешто сам и сам научио. Најпре да више ником ништа не верујем, јер Брута сам сматрао са јако доброг пријатеља и имао велико поверење у њега. Ни сањао нисам да он мене ни најмање тако није доживљавао. Нису ни многи други моји страначки саборци то могли да замисле, па нас је Брут уредно намештао како је стизао. Најбитнија лекција је да увек мораш да будеш реалан у својим циљевима. Незајажљиви и алави, посебно они који болују од комплекса више вредности, а Брут дефинитивно има озбиљан проблем са тим, кад тад у својој алавости и набеђености да вреде више него што реално вреде, направе грешку. Као кула од карата сруши им се све што су на темељима њиховог лицемерја и бестидне покварености годинама уназад зидали. Њихова судбина завршава се тако што већина народа после свега буде према њима равнодушна, што је иначе најгора казна. Драже ми је да неко према мени има и најнегативнију емоцију, да ме пљуне на улици, јер то ипак значи да сам некакав траг оставио и да ме неко мрзи због мојих убеђења. Према поквареним људима, посебно према издајницима, показује се равнодушност, јер од њих свако бежи као од куге. Чини ми се да је то нашег Брута судбина, без обзира што многи мисле да ће лепо да ужива са иметком који је стекао. Џабе све то што има, ако нема са ким људски кафу да попије и ако га свако гледа као на најгорег издајника. Но, како бих рекао, сам си мајсторе то изабрао.

Политика, 14.10.2024.